Rekli mi da pišem
Nekad sam pisala. Ko je to čitao, svaka mu čast. A nekad sam i dobijala po koji dinar za to. A onda sam otvorila FB i sve je palo 'ko mast u propast'. Kad pitaju, samo kratim muke sa - Imam pisačku blokadu!- Pa svi me bledo gledaju, dal što ne znaju ništa o tome ili pa jer je činjenica da -moraš biti PISAC da bi imao pisačku blokadu??!?
Nebitno jesam li pisac ili ne u svojoj glavi uvek imam neku dobru žvaku. A tek što lažem - za desetku. Kako ja umem da smislim, to niko ne može da prevede. Kad zamrsim konce, u glavi, danas mi nekako postalo teško da ih razmrsim na papiru.
''Thank goodness I was never sent to school; it would have rubbed off some of the originality.'' Beatrix Potter
Al eto, dogodila se divna stvar, imam MUŠKARCA koji me podržava u svemu - i LAKI SE sad NE NERVIRA VIŠE, nego sam se latila posla da Laki malo nešto i napiše. Kažu papir podnosi sve. Bogme moje psovke je dobro podneo, aj da vidimo sad ovaj digital form hoće li podneti moju Lite verziju Lakija iz moje glave.
Pa rekli mi da pišem - muka im valjda više da me slušaju kako izmišljam razne priče, pa 'bolje ti zapiši to' je lakše da me oduvaju, nekako lajk je verodostojniji danas nego ČITANJE. Zato eto rekoh da napišem neki red. Ne brinite, možda me i neće držati to tako dugo i tako često. Uglavno to tako kod mene ide - sto porjekata u glavi, ideja, želja a onda natUknem slušaljke i kažem - sutra ću :)
... E sad, ko je ovo podneo ili razumeo - svaka tebi čast! Otud sledi - DOBRODOŠLI i bolje se čitali :*